Агора

Шпанија VS Интернет

Ваухини Вара, The New Yorker

У засебним тужбама покренутим од стране групе новина из Белгије и једне новинарске агенције Франс-прес (А.Ф.П.) из Француске, наводи се да је Google приказивао одломке из текстова поменутих новина у Google News претрагама. У тужби се наводи да је ово основно кршење ауторских права. У годинама које су услиједиле након тужбе, у којима је Google News успио проширити свој утицај широм свијета, долази до споразума између Google News, А.Ф.П. и белгијског часописа у којем наведене новине дозвољавају да се њихови чланци приказују у Google News у периоду између 2007. и 2012.године. Уговорени финансијски детаљи нису објављени, међутим, све странке су изразиле узајамно задовољство на коначан исход пословања, а пријашње борбе су временом изблиједиле са насловних страна, нарочито у САД-у.

Ове тужбе се могу сматрати прекретницом у историји европског интернет права, јер су  покренуле једно интригантно питање, веома често у многим издавачким круговима на континенту - Да ли је легално да интернет компаније објављују и користе одломке других издавача?  Прошле године, Њемачка је дозволила издавачима да почну са наплатом одломака преузетих из њихових чланака, Гоогле Неwс-у и осталим агрегаторима за објављивање. Међутим, ова промјена у Њемачкој је имала мало учинковитости за ауторе који су се борили за своја права, јер Google је остао при свом мишљењу да не планира плаћати кориштење исјечака, те да настоји наставити са својом традицијом кориштењем текстова од аутора који нису то наплаћивали, а којих је много.

Недавно, под притиском издавачких кућа, влада Шпаније је успјела направити корак напријед и донијела је закон у коме се наводи да сви издавачи у Шпанији, почевши од сљедећег мјесеца, имају дужност и право да наплаћују било којој агрегатској служби која планира да користи њихове исјечке из већ објављених чланака (Организација за управљање би у том случају била посредник за вршење уплата). У случају да издавачко предузеће не подлегне овом закону, те не изврши наплату ових услуга, могу очекивати казну у вриједности између 700 и 50 хиљада долара. Као одговор на новонастали закон у Шпанији, Google News у четвртак ујутро даје званичну изјаву у којој наводи да ће сви шпански издавачи бити уклоњени из Google News, те да ће агрегатор за прикупљање чланака у Шпанији бити обустављен сљедеће седмице.

Ричард Гинграс, шеф одјељења за Google News, објаснио је на блогу да Google  не добија никакав директан профит од ове службе; не приказује огласе поред резултата претрага, као што је на традиционалним страницама за претрагу. По свој прилици, компанија Google сматра да свака индиректна корист коју има компанија - привлачење корисника да користе њихову регуларну страницу за претрагу, на примјер - свеједно не доноси довољан добитак да би се подмирили трошкови, које би имали када би плаћали издавачима. Гинграс тврди "овај нови приступ једноставно није одржив".

Гинграсева жалба на финансијску неодрживост подједнако се односи и на тренутну ситуацију шпанских издавача. Као и у осталим земљама, појава интернета је знантно умањила вриједност традиционалног пословног модела, по којима су штампане новине зарађивале наплатом услуга штампања реклама које су се налазиле поред чланака. Профит европских тиражних новина је опао за више од 20% у посљедњих 5 година. Људи итекако читају онлајниздања новина, међутим, онлајноглашавање доноси далеко мање прихода од штампаног. Такође, људи данас читају новине на другачији начин - сада имају могућност проналажења разних информација о једној теми прикупљајући комад по комад из различитих извора користећи онлајниздања, умјесто да само покупе новине са прага и прочитају понуђени садржај. Да би пронашли нове изворе информација читаоци се окрећу онлине претраживачима, као што је поменути Google News, којим и започиње полемика око нових закона.

Идеја која стоји иза новонасталог закона је да агрегатори не би смјели приказивати вијести - чак ни мали дио неког чланка - без првобитне компензације издавачима, који су већ обавили тежак посао и објавили чланак. Google истиче да не профитира приказивањем насловних страна и одломака, те да Google News чак служи као промоција свих издавача чији се текстови објављују, јер приказивањем они наводе читаоце да посјећују њихове самосталне странице. Важна информација у вези са овом изјавом је да Google не приказује линк првобитног аутора, издавача чланка, осим у случају када издавач то изричито затражи.

На први поглед се импликације новог закона чине као врло мале. Google није директно генерисао било какав приход од ове службе, тако да не може много ни изгубити. И док издавачи из Шпаније губе одређен извор потражње, они се много мање ослањају на Google News него што је то случај у САД-у. Ова страница је 30. на списку најпосјећенијих у САД-у, а тек 226. по реду на списку најпосјећених у Шпанији, према мјереним подацима фирме ,,SimilarWeb” објављеним у Times-u.

Импликације овог закона могу ићи даље од једноставног питања да ли је Google News добар или лош за издаваче. Закон мучи и заговорнике слободе на интернету (као и Google и остале интернет портале) из разлога што се овај закон уплиће у много шире спектруме; у Европи, има један случај о владиним акцијама које оспоравају оно што се некад називало "право на повезивање". Најпознатији примјер јесте одлука донесена у мају, када је Европски суд правде донио одлуку да сви Европљани имају право на располагање линковима који нуде информације о њима самима и могућност да те исте информације буду уклоњене из јавних резултата претраживања - "право да буду заборављени", чланак који је Џефри Тобин објавио у магазину у септембру.

Џереми Малком, аналитичар Фондације за електронске слободе, истакао је да је ,,повезивање на интернету од фундаменталног значаја за функционисање и рад web-a". Претраживачи раде на принципу налажења сличности на основу кључних ријечи који корисник уписује у претраживачу, на основу којих налази чланке који их посједују. Многи садржаји који се налазе на друштвено-медијским страницама су састављени од тих истих линкова; сами издавачи користе линкове у својим чланцима да би поткријепили садржај свог текста у складу са контекстом. Малком је напоменуо да је у фебруару Европски суд правде потврдио да када власник једне web странице успостави везу између садржаја на својој страници са одговарајућим линком, који служи као извор информација, не подлијежу кршењу ауторских права. Малком је такође изјавио да ,,не постоји позитивно право на било који линк изражен у законодавству или у неком међународном уговору".

У једном од постова на страници Фондације за електронске слободе, Малком је исказао забринутост због утицаја који би могао да постигне нови шпански закон. У октобру, европски комесар за дигиталну економију, Гинтер Етингер изјавио је у њемачким новинама ,,Handelsblatt”, ,,ако Google узима интелектуално влаништво из ЕУ и ради са њом шта жели, онда и ЕУ има право да се заштити и тражи накнаду”. Такође, додао је да би закон у складу са европским правима на информацију, могао бити успостављен до 2016. године. Малком је написао да ,,када једном постане незаконито да агрегатори слободно објављују вијести на јавним страницама, тада ће постати једноставније странкама да захтијевају забрану осталих врста линкова, као што су линкови политичке природе који се налазе на Youtube”.

Оваква изјава се може сматрати претјераном у Европи, гдје су закони о интернету углавном благи према грађанима, ако не и према интернет компанијама. Међутим, она је далеко од неосноване изјаве у осталим дијеловима свијета, гдје слобода на интернету увелико опада. У свом посту Малком посебно истиче један случај који се десио у Мароку прошле године, а који се односи на хапшење и пресуду против Алија Аноузле, уредника мароканске онлине публикације ,,Lakome”, јер је у својој публикацији, поред чланка, истакао видео са Youtube-а за који се сумња да је постављен од стране терористичке групе. У свему овоме иронија је што је линк са којим је Аноузола повезао свој чланак преузет из шпанског часописа ,,El Pais”.

Извор: The New Yorker, 13. децембар 2014.

Превела: С.Ј.