Агора

Љуби брата као мужа свог!

Ивана Станојевић, Вечерње новости

Границе сексуалног понашања људи не треба да поставља закон. Са овом аргументацијом Етички комитет Немачке, који у влади и Бундестагу има саветодавну улогу, тражи да се озакони инцест између одрасле браће и сестара. Ова препорука не важе за везу родитеља и деце. Веће, састављено од 26 чланова, које немачким политичарима нуди савете из области друштвених, научних, здравствених и правних проблема, позива посланике Бундестага да из кривичног законика избаце одредбу о инцесту. Према важећем решењу, починиоцима следи казна до три године затвора.

Повод за овај предлог, Етичко веће Немачке је, наводи тамошња штампа, добило у познатом случају из 2012. године, који се нашао пред Европским судом за људска права. Патрик Штубинг и његова сестра Сузан одрастали су одвојено. Кад су се упознали, имали су по двадесетак година. Нису знали да су брат и сестра, заволели су се, венчали и добили четворо деце, од којих двоје има физичке и психичке проблеме. Кад је истина изашла на видело 2008. године, Патрик је због инцеста осуђен на казну затвора од три године, коју је издржао. Управо на основу истог случаја, Европски суд за људска права у Стразбуру, пре две године, донео је одлуку да Немачка има право и даље да гони починиоце инцеста. Сад је исти случај искоришћен за потпуно супротан захтев.

 "Криминални закон није одговарајући начин да се забрани социјални табу. Фундаментално право одраслих на самоодређење, загарантовано Уставом, мора да буде изнад апстрактне идеје о заштити породице", стоји у изјави Етичког комитета. Ово тело одбацило је и најјачи аргумент противничког табора да инцест носи велику вероватноћу да ће деца имати генетске абнормалности, подсећањем да ни другим паровима који имају генетски ризик није забрањено да имају потомство. А ту је и пренатална дијагностика. Комитет наводи да „у случају инцеста између две одрасле особе које у њега ступају својом вољом, ни страх од негативних последица по породицу, ни могућност рађања деце из таквих веза не могу оправдавати криминално гоњење“. Своју препоруку, ово саветодавно тело базирало је, како се наводи, на опширним истраживањима у којима је откривено да су многи парови принуђени да своје животе воде у тајности. Било је и претњи ускраћивањем наследства, уколико се инцестоидна веза не прекине.

Док Бундестаг не буде ставио овај предлог на свој дневни ред, тамошњи медији распредају аргументацију за и против. Ужаснути противници истичу да је „сексуално одређивање јединке, подређено заштити детета, а да је све остало Содома и Гомора“ (библијски градови греха и порока које је Бог уклонио са лица земље заједно са свим њиховим становницима). Уз ово, дневник „Велт“ додаје чињеницу да је „реч о индивидуалним ситуацијама које Етички комитет протура као општи тренд“. Лист се позива на чињеницу да је још 2008. године, немачки уставни суд оценио да су прописи који санкционишу полне односе брата и сестре у складу са уставом земље. На ове, наслањају се и оцене да је инцест био и остаће социјална катастрофа. Спорна препорука о елиминисању кривичног гоњења починилаца инцеста покренула је у Немачкој и читаву лавину сучељених аргумената о оправданости постојања и рада Етичког комитета. Право мора да штити и морал, поручују они који се питају треба ли можда ставити катанац на саветодавно тело чији савети прецртавају моралне норме.

Присталице слободне љубави, међутим, имају контрааргумент по коме инцест ни у западноевропским династијама, ни на Истоку, кроз историју уопште није био табу тема. Напротив. Бројне племићке породице настојале су да задрже „чистоту крви“. Што је то резултирало разним психофизичким поремећајима, није их ометало. Заговорници зеленог светла за инцест наглашавају и чињеницу да је Етички комитет из „аболиције“ искључио полне односе између родитеља и деце, односно, да у својој препоруци третира искључиво најблажу варијанту родоскрнављења. Интернационално јак ЛГБТ лоби, могао би, инспирисан овом темом, да затражи проширење законског благослова: осим брату и сестри, полну љубав можда треба дозволити и двојици браће, двема сестрама... Остаје, међутим, чињеница да је инцест реч која гласно одјекује чак и у друштвима која га не санкционишу и да ће, по свој прилици, још дуго остати тако. Разлози су бројни. Без обзира на то, инцест је легализован у Белгији, Холандији, Шпанији, Португалији, Луксембургу. Француска је закон о телесној љубави брата и сестре укинула још за време Наполеона. Велика Британија кажњава инцест.

Крв помешана хиљаду пута

Историја каже да су сви хришћански краљеви у крвном сродству. Луј Четрнаести, краљ Француске, у двоструком је сродству са својом женом Маријом Терезом, шпанском инфанткињом. Њихови родитељи су браћа и сестре. То је зато што је мајка Краља Сунца, Ана Аустријска, сестра оца Марије Терезе, Филипа Четвртог, краља Шпаније; док је отац Краља Сунца, Луј Тринаести, брат мајке Марије Терезе, Елизабете Француске, прве жене Филипа Четвртог. Родитељи краља и краљице Француске су, дакле, истовремено њихове тетке и ујаци. А шта рећи за Холандију? Анријета Француска, мајка Чарлса Другог, не само да је тетка по оцу Краља Сунца, већ је и баба по мајци младог холандског кнеза Виљема Оранског. Француски Бурбони и шпански Хабзбурговци су у четвороструком и шестоструком сродству с аустријским Хабзбурговцима. Мајка цара Леополда Првог Аустријског, сестра је Луја Четрнаестог. Али она је и сестра оца његове жене Марије Терезе, шпанског краља Филипа Четвртог и ћерка сестре оца свога мужа, покојног цара Фердинанда Трећег. Краљ Шпаније је ујак, зет и таст аустријског цара. Закључак: три краљевске породице су хиљаду пута помешале (исту) крв!

 

Извор: Вечерње новости