Естетика
Културни центар на атинској обали
Александар Манић, Балкан магазин
Изграђен у атинској општини Калитеа, на обали мора, Културни центар Ставрос Нијархос обједињује у себи Националну оперу и Националну библиотеку. Инвеститор овог пројекта вредног 617 милиона евра је Фондација Ставрос Нијархос, основана пре двадесет година, а чије се седиште налази у Атини.
Ставрос Нијархос, милијардер и мецена
Ставрос Нијархос, грчки бродовласник и милијардер, своје богатство је стекао вештим вођењем послова (поморски транспорт робе), посебно током 50-их и 60-их година прошлог века. После његове смрти, 1996. године, од имовине, процењене на 5 милијарди долара, по жељи самог бродовласника, узета је петина и од тог новца је створена Фондација чији је циљ да помаже различите пројекте у домену културе, уметности, образовања, здавља и спорта, са обавезом да се половина средстава увек посвети Грчкој.
Данас је, Фондација Ставрос Нијархос једна од водећих приватних филантропских организација која је, до сада, дала више од 1,2 милијарде евра помоћи различитим пројектима у стотинак земаља. Природно, највећа донација је за матичну земљу Фондације, за Грчку.
Решивши да Грчкој, у тренутку највеће економске кризе, помогне кроз велики пројекат не само економског значаја, него и духовног, Фондација Нијархос је одлучила да направи велики културни центар, те је пре осам година расписала конкурс. Међу пријављеним кандидатима, прихваћен је пројекат Ренца Пјана, италијанског архитекте који живи у Француској.
Културни центар – место друштвеног живота
Ренцо Пјано, добитник Прицкерове награде (1998), која се сматра за Нобелову награду архитектуре, један је од најзначајнијих градитеља данашњице. Свима су позната његова остварења: Центар Помпиду у Паризу, Шард у Лондону, Академија науке у Сан Франциску, Центар Пол Кле у Берну, Културни центар Тжибау у Нумеи... Приликом стварања, Пјано је одувек водио рачуна у каквом окружењу ће се налазити аритектонски комплекс, те је своје пројекте прилагођавао не само функцији конструкције, него и контексту. У задње време, његови пројекти су постали класичнији, али је његова архитектура сачувала све квалитете: материјале, детаље и светлост, што одлично може да се види на примеру атинског пројекта, елегантног, чистих линија, индустријског дизајна и савршене функционалности.
"Идеја да се од Културног центра [Ставрос Нијархос] начини место друштвеног живота, дошла је истовремено са идејом да се направи и велики парк, уместо да зграда прогута највећи део парка”, објашњава Пјано, "Тако је прво створен парк, а потом су створене зграде, испод, заштићене парком."
Читава конструкција је замишљена као да се земља издигла, а у насталом "празном простору" смештене су национална опера и библиотека. Пре свега је срушен напуштени хиподром и олимпијски паркинг, а потом је насута падина која иде од улице Еврипиду ка обали, да би се добио леп поглед на Калитеу, "Тако, чак и не приметивши, шетачи ће се наћи на висини од 30 метара", написао је Пјано у есеју о свом пројекту.
Када се парком стигне на врх падине, тамо може да се ужива у сали са зидовима од стакла, названој "светионик", простору посвећеном изложбама. Поглед из "светионика", са једне стране, допире до свих урбаних делова Атине (Синтагма, Акропољ, Колонаки, Ликабет...), док се са друге стране види наутички клуб Палео Фалира, велика марина Флисвос и Саронски залив.
Изнад "светионика" налази се танак четвртаст кров од десет хиљада квадратних метара, тежак 4,5 хиљада тона, назван "летећи тепих". Он је у потпуности прекривен фотонапонским соларним ћелијама које могу да остваре 2,5 мегавата снаге, што је довољно за основне потребе читавог комплекса. По речима архитекте, Ренца Пјана, није у питању само технолошко решење, него и значајна порука да комплекс не троши никакву другу енергију осим оне коју сâм направи.
Опера са две сале
Непосредно испод "светионика", на нивоу ненасутог терена, налази се Агора, главни улаз у комплекс и конструкција која физички повезује зграду библиотеке и зграду опере. Наиме, грчка Национална опера биће премештена из Театра Олимпије, у најужем центру Атине, у нове просторије Културног центра Нијархос, где акценат није стављен само на извођење, него и на едукацију. Нова опера је сачињена од пет нивоа на којима се налазе студији за снимање, сале за пробе оркестара и балета, посебних простора за костиме и сценографију, као и две концертне сале.
Мања сала, са 474 места, служиће за "експерименталне програме", те је и сâма њена структура прилагођена потребама мултимедијалних извођења. Седишта нису фиксна, него се постављају по потребама, а простор има променљиву акустику. Ова сала, због великих могућности, већ има програм за наредне три године. Велика сала са 1.400 места намењена је опери, балету и концертима. Полукружног је облика, савршене акустике и потуне видљивости са било ког седишта. Простор и материје су иновативне, али је задржан традиционални угођај кроз акустичне панеле од дрвета америчке вишње и црвени плиш.
Национална библиотека за истраживачки рад и публику
У другом делу комплекса, после сто година живота у Панепистимију улици, поред атинске Академије, Национална библиотека ће се преселити у Културни центар Нијархос. У новој библиотеци од 25 хиљада квадратних метара, начињени су посебни простори у којима ће се чувати пет хиљада рукописа, докумената и графика из периода од 9. до 19. века, као и преко милион књига и ревија. Тако ће научници имати лак и непосредан приступ целокупном материјалу, док ће читатељи моћи да позајмљују књиге из фонда или да их консултују у читаоницама.
За разлику од библиотеке париског Центра Помпиду, прве библиотеке у Пјановој каријери, он је у новој атинској библиотеци морао да се посвети не само папирним књигама, него и дематеријализованим књигама, као и везама са читавом планетом. "Библиотека више није само питање књига, него је посвећена људском духу", истакао је архитекта Центра Нијархос.
Налик Центру Помпиду у Паризу, Пјано је приликом стварања комплекса Нијархос био вођен концептом да би простор требало, пре свега, да буде од јавног интереса и да људима служи да се сретну и да међу собом поделе духовне вредности. "У тренуцима кризе, људима требају лепота и нада", каже Пјано, "оваква институција помаже да се створи центар грађанског поноса и дух припадања. Понос да се буде Атињанин и Грк."
Медитерански врт и атлетске стазе
Непосредно изнад Националне библиотеке, при врху падине, започиње парк површине од преко 20 хектара који је замислила њујоршки пејзажисткиња Дебора Невинс. Начинивши "медитерански врт", она је осмислила просторе прекривене типичним грчким дрвећем и жбуњем: маслине, борови, чемпреси, лаванда, рузмарин, тимјан, лијандер, шимшир, руже... На источној страни комплекса налази се канал дуг 400 м и широк 30 м. Он, не само што визуелно везује комплекс са морем и дозвољава једриличарске и веслачке активности, него има и безбедоносну функцију да у случају великих киша одведе воду у Саронски залив.
Поштујући античку традицију истовременог уздизања духа и тела, Фондација Нијархос је у парку поставила посебне атлетске стазе од 200 м и 400 м, као и машине за мускулацију. У средини сâмог парка налази се стаза дуга 500 метара, са нагибом од 10 одсто, као и два степеништа од стотинак степеника чија сврха није само шетња, него су она и на располагању тркачима рекреативцима који раде на побољшању своје издржљивости и брзине.
У Фондацију Ставрос Нијархос, која је у потпуности довршена и од августа отворена за организоване групе посетилаца, током прве половине наредне године, биће пребачене опера и библиотека. Потом, Фондација ће предати комплекс Грчкој, али ће и после тога наставити да учествује у његовом одржавању. Очекује се да ће Центар Нијархос оживети културни живот у приобалној Атини, где се кроз плаже и марине највише развијају наутички туризам и разонода. Сâм Културни центар Ставрос Нијархос, са опером и библиотеком, запошљаваће око хиљаду људи, а према проценама стручњака, нови комплекс би требало да привуче 1,5 милиона посетилаца годишње, док ће се приходи, остварени од ових посетилаца, кретати око 160 милиона евра годишње.
Извор: Балкан магазин
Фотографије: Stavros Niarchos Foundation Cultural Centre
Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije sajta NoviPolis. Ipak, po postojećem Zakonu o javnom informisanju NoviPolis odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim stranicama, pa u skladu sa tim zadržava pravo izbora komentara koji će biti objavljeni, kao i pravo skraćivanja komentara. Komentare uvredljive sadržine, kao i komentare za koje sumnjamo da su deo organizovanog spinovanja javnosti, nećemo objavljivati.