Естетика

Графике са две непознате

Бојан Бикић, Београд

Ја сам графичар. То значи да умем да цртам и да нацртано умем да пренесем у прикладну графичку технику. Цртеж разрађујем у неком од материјала којима графичари владају ( цинк, бакар, линолеум),  обогаћујем и претварам у далеко сложенију ликовну форму - графички лист.  Затим, графички лист поступком традиционалне, ручне штампе, умножавам у више примерака. Припадам струци која се у Србији убрзано гаси. 

Пре неколико година добио сам на поклон две алатке за мецотинту. Никада се до тада нисам бавио овом техником. Током студија ми је деловала одбојно. Захтева много времена, стрпљив и промишљен рад и као и свака друга графичка техника, велико искуство.

Сада, када сам имао алат он ме је изазивао. Ушао сам у непознату област и почео да је упознајем.

Мецотинта спада у најстарије технике европске графике. Настала је почетком седамнаестог века у Немачкој и Енглеској истовремено. Лично волим причу по којој је њен изумитељ, легендарни ратник и научник, кнез Рупрехт фон дер Фалц или како га Енглези називају, Принц Руперт. Војсковођа и графичар аматер, посматрао је своје војнике како гуле рђу са топовских цеви. Схватио је да сличним поступком може да се обрађује и бакарна, графичка плоча. На тај начин први пут је  било могуће добити континуирани средњи тон (сиву) у процесу дубоке штампе. Одатле назив технике (mezzo-tinto- средњи тон, средње обојено) .

Техника подразумева дуготрајну припрему плоче помоћу назубљене алатке, њихалице, или рокера. Тако припремљена матрица даје црну основу из које се глађењем и стругањем, назрнчане подлоге добијају светлији тонови.

Теоретски једноставан поступак, показао се у пракси изузетно тешким. Непознати материјал пружао је већи отпор него што сам могао да предпоставим. После сваке графике сам био решен да одустанем. затим сам опсесивно почињао следећу. На крају сам имао довољно материјала за једну пристојну изложбу. Основе ове технике сам савладао на најтежи начин, кроз покушаје и грешке. Тако се стиче  одређено, постојано искуство. Још увек сам на почетку. Ову технику тек треба упознавати.  Недавно сам набавио квадратни метар бакра. Не одустајем од истраживања мецотинте.

Ако је техника била прва непознаница, тема ових графика, словенска митологија, је друга. Оно што волимо да зовемо словенском, или српском митологијом је заводљива област у којој су се многи изгубили. Са једне стране постоји обиље грађе, са друге подједнако обиље мистификација, политичких измишљотина, па чак и творевина очигледно умоболних људи.

Недостатак прецизног система, какав постоји у другим митологијама даје велике могућности маштарима и манипулаторима да се размашу. Стрпљивим проучавањем полагано се ипак може разабрати шта је вредно у свему томе. Онда се систем отвори и прикаже тако јасно да све мистификације и кривотворине постају потпуно безначајне.

Натко Нодило је још увек непревазиђен тумач наше старе вере. Проучаваоцу даје драгоцене смернице и кључеве за разумевање митолошких садржаја народног предања. 

Ипак, ти садржаји су поетски, не ликовни. Било ми је потребно одређено визуелно усмерење. Преузети представе и стилизацију неке друге културе не би имало смисла. Као најзгодније решење чинили су ми се стећци. Приметио сам да се на њима исте митолошке садржаје приказане у народној књижевности. Ликовни језик стећака је архаичан и  крајње једноставан. Он даје само шему одређеног сижеа, тако да представља идеално полазиште за даљу ликовну разраду.

Српска, односно словенска митологија везана је за Сунце. Оно може бити персонификовано у лику светлосног коњаника, витеза, који симболично проживљава све оно што се Сунцу дешава од изласка до заласка.  Мотив Сунчеве женидбе честа је тема народне лирике.

Један од видова ове легенде, дат је у песми Женидба милића Барјактара. Архаични, митски садржај народни певач преноси у амбијент херцеговачких и црногорских хајдучких дружина, али основне црте соларне митологије врло јасно избијају из ове легенде.

Песма Цар Дуклијан и Крститељ Јован , свој садржај црпи из старозаветне, апокрифне легеде о борби Арханђела Михаила и Сатане. Иако на први поглед не припада изворној, народној, традицији, даље проучавање ове теме даје другачију слику.  Сам апокриф постоји само у словенским преписима. Поред тога сама народна легенда, иако у неким основним цртама понавља садржај апокрифа у многим стварима одступа од њега.

Јунаци народне песме се боре око Сунца, које се у апокрифу уопште не спомиње. Светлосни јунак лукавством отима Сунце. Настанак свраке као чувара Сунца такође постоји само у народним верзијама, као и мотив игре и такмичења између светлог и тамног јунака. Занимљиво је и да Арханђел, у апокрифу приказан као у потпуности надмоћан над Сатаном, у народној верзији приче то никако није и да из утакмице излази као победник уз тешку муку и озбиљно рањен. Изгледа да је овде дошло до преклапања два мита сличног садржаја, словенског и хришћанског.

Форма књиге ми је увек била занимљива. Графички лист као самостални објекат, новијег је датума. Изворно он је представљао саставни део књиге, илустрацију или вињету. Одатле и тежња да уз графике додам и текстове који их објашњавају. Сама слова су такође изведена у класичним графичким техникама, линорезу и бакропису. Порпуштена кроз графички медијум и она добијају специфичан ликовни квалитет, који савремене штампарске технике не могу да постигну.

Резултате истраживања и борби са материјалом, ликовним и књижевним, представио сам у новембру прошле године својом самосталном изложбом ''Цар небески кад жењаше Сунце'', у Малој галерији УЛУПУДС- а. Тренутно скупљам снагу за нове графике. Чекам да мало отопли, па да кренем даље. Још увек живим и радим у Београду....