Естетика

Име нара

Милена Стефановић

 

 

У месецу октобру, филм Боја нара (Цвет граната) Сергеја Параџанова приказан је на 52. фестивалу у Њујорку, као и у Кану, Торонту и још неким престижним фестивалима.

Мартин Скорцезе је преко своје фондације - светског пројекта за рестаурацију филмова, освежио филм и продужио му живот.

Филм се визуелно и поетски кроз “живе слике” (tableau vivant) бави биографијом Сајат Нове, песника - ашика и ткача из XVIII века, по коме је филм добио назив пре него што је цензурисан од совјетских власти. Кроз раскошне костиме, симболизам, јарке боје, религиозну иконографију инспирисану средњевековним јерменским манускриптима, ткана је визуелно моћна прича.

Нар је воће посебног значаја са дубоком традицијом код Јермена. Симбол  Јерменије. Свадбе.
Од цвета се добија црвена боја. Постоји тумачење скривене приче филма, а самим тим симболике нара у контексту. Метафора страдања Јермена 1917.

“Боја нара” за Антонионија је филм прожет савршеном лепотом, за модне креаторе је инспирација (Alexandre Herchcovitch), а М. Абрамовић је летос у лондонској галерији “Серпентина” филм уврстила у селекцију током трајања перформанса “512 сати”.

Нар је у моди, наравно, још увек му траје сезона. Имати га на столу за Нову годину добар је омен.

Rimmon, pomum granatus (лат. свако воће, јабука; које у себи има зрна), punica granatus, pomegranate, granatapfel, melagrano, granada, garnet, le grenade ( гренадир сок, гренадир марш и гренадири – бомбаши и гранате), гранат,  annar, нар, шипак…

Име гранат је назив полудрагог камена или кристала које изгледа као зрно нара, што и само име каже. Према Талмуду, један велики гранат даноноћно је осветљавао Нојеву барку.
Египћани, Грци и Римљани су га сматрали каменом владара. Придају му се одређена својства

Одакле потиче и колико је стар нар?

У библијском рајском врту расла су поред осталих, два специјална дрвета. Оба са својим воћем. Једно је дрво знања добра и зла, а друго дрво живота. Неки научници сматрају да је нар био забрањенo воћe, та јабука, коју су окусили Адам и Ева, због облика и латинског назива зрнаста јабука (pomum granatus).
Међутим, има оних који сматрају да је нар плод са другог дрвета, Дрвета живота и аутентично воће Еденског врта због симболике бесмртности и вечног живота коју носи. Зато је нар тако изузетан.

Нарово дрво је део царског врта, а врт је увек жеља повратка у рајску лепоту живљења, имагинарни рај у коме је вечно пролеће.

Нарово дрво са плодовима се налази на подним мозаицима ранохришћанских базилика Македоније на којима су представљене рајске баште. Има га и на средњовековним фрескама, као у композицији раја у цркви манастира Грачаница.

Нар се помиње у многим древним текстовима. Од Библије, Курана, мистичног текста из XVI века “Врт нара” и незаобилазних грчких митова и легенди.

Усне су ти као конац скерлета, а говор ти је љубак; као кришка шипка  
јагодице су твоје између витица твојих;

                                                                    Песма над песмама 4:3 
                                                                                 (нар/шипак као метафора)

Љубав јеврејског народа према нару који је за њих нешто посебно, потиче из Египта. За древни Израиљ, воће као нар је много више од хране, има изузетан религијски значај и видно место у култури свакодневице. Нар је познат као воће које је донето Мојсију да прикаже плодност “обећане земље”. Испред Соломоновог храма у Јерусалиму на врховима два стуба били су нарови. Стављани су на свештеничку одежду ...

Нар је сматран светим у многим религијама света. Поштован је кроз векове због својих лековитих својстава. Сматра се да поседује способност да продужи живот и веза је између света живих и света мртвих. Обичај је да се зрна нара стављају у жито (кољиво).

У скоро свакој религији нар се користи као симбол са јединственим профилом. Упућује ка симболизму области: живота и смрти, рођења и вечног живота, плодности и брака, изобиља и просперитета.

У старом Египту, симбол напретка и амбиције.

Сребрна нар посуда из Тутанкамонове гробнице. Испод: фрагмент текстила са стилизованим дрветом нара, веома распрострањен у кућном ентеријеру. Таписерија можда алудира на врт или се може читати као слика небеског раја, као што је нар симбол бесмртности. VI-VII век, вероватно Египат, музеј Лувр.

У Персији је симбол плодности. Њихов митолошки јунак Исфандер када поједе нар постаје непобедив. У Херодотовом опису Грчко – персијских ратова виђени су златни нарови који красе врхове копаља ратника.
Данас, као симбол љубави и плодности, нар има свој фестивал једном у години који се одржава у Техерану.
Састојак је персијске љубавне поезије, када се делови тела љубљене упоређују са наром, као у Песми над песмама.

Пошто нар није наше аутохтоно воће, порекло речи је турско или вероватније, персијско (annar). Територија простирања нара пружа се од Ирана до Египта, са центром на Блиском Истоку. Касније обухвата Средоземље, тако да стиже код нас као шипак. Воћка се, иако егзотична, примила и одомаћила.

Нар, шипак, медун, сладун, код нас нема тако истакнуто место у религиозној пракси и култури као код других народа, али има извесну улогу у домаћем култу и употребљава у неким узречицама. Према Чајкановићу, налази се на трпези за Бадњи дан, а ујутро на Божић један младић са наром обилази око куће и говори: ”Добро јутро, доме! Мир Божији и Христос се роди!“. У оквиру аграрног култа, ставља се у џак са семењем са којим почиње сетва, а по варошима у Херцеговини, млада приликом уласка у кућу доноси шипак са дукатом унутра и ставља га на огњиште. Златно и црвено, изузетно моћна слика.
У Боки, домаћин свештенику даје нар у руку, када им он уђе у кућу.

Јеврејима, нар представља праведност, а хришћанима живот и наду на вечни живот. 
Јединствен пример хришћанске уметности касне антике је мозаик са представом Христа са христограмним ореолом, окруженог плодовима нара.

Представљен нар у руци у антици је симбол смрти и плодне крви. Он симболише повратак пролећа и подмлађивање, a у хришћанству представља наду у бесмртност и васкрсење душе. Ботичелијева Богородица и Христос Младенац држе у руци нар са отвореном кором, симболом Христовог страдања и Васкрсења.

Негде се сматра сурогатом за мак. Чашица нара има облик круне, тако је богиња Хера имала дијадему у облику нара, што и касније представља један од облика круне, а Поликлет је у V веку пре Хр. исклесао богињу Херу са скиптром у једној руци и наром у другој, овог пута као царски глобус, шар.

Паусанија, путописац из II века, помиње ово мистериозно воће и каже - о нару морам да кажем ништа “јер је та прича извесна света тајна” .

Према једној од верзија из прича грчке класичне старине нар је воћка која је настала из крви бога Диониса или Атиса.

У познатом миту о отмици Персефоне, нар има пресудну улогу. У време када је требало да изађе из подземног царства и врати се на земљу, Хад је наговорио Персефону да проба зрно нара – воће живота и тиме је успео да је задржи у свом царству мртвих, јер је прекинула пост. Закон подземног света гласи -  онај ко узме неку храну, више се не враћа на земљу, у горњи свет. Када је то поменула Деметри, својој мајци, богињи је било јасно да јој се ћерка неће вратити на Олимп. Од тог времена она проводи један део године на земљи уз мајку, који се поклапа са почетком сезоне пролећа, а други са Хадом.
Хад се идентификује са Плутоном, богом који људима обезбеђује богатство земље (метали, минерали и семе) и на вазама представља се са рогом изобиља или наром у руци.

За Римљане нар је означавао брак. Младе су стваљале на главу венац исплетен од нарових гранчица.
Данас, код Грка нар је симбол обиља, плодности, добре среће и напретка, део прославе везан за значајне велике празнике као Божић и Ваведење Богородице у храм. Традиционално се уноси у нов дом и доноси нар на дар. Присутан је на свадбама, празничном столу и прослави Нове године. 

Спектакуларно воће. Јединствено, колико и изазов да се отвори!

 Извор: designed.rs