Естетика

Најстарија књижара на свету

Књижара Bertrand, Лисабон

Лисабонска књижара Бертранд ради од 1732. године. Преживела је потресе, револуције, а и најновију економску кризу. У осиромашеној Португалији, власници се ипак надају профиту. Најстарија књижара на свету која послује без прекида налази се у монденској лисабонској четврти Шиадо. За само неколико минута хода, одатле се стиже до националне опере и познатог кафића "А Бразилијера", испред чијих врата стоји бронзана статуа највећег модерног песника Португала, Фернанда Песое. "Књижара је одувек била место где се састају лисабонски интелектуалци и књижевници", каже Катарина де Новаис, директорка продаје издавачке куће и трговачког ланца Бертранд. Ова модерна компанија настала је из истоимене продавнице књига. Катарина стоји испред недавно рестаурираних дрвених полица на улазу у књижару стару 282 године, који се попут дуге цеви протеже дубоко у старе зидине куће која такође потиче из 18. века. Реновирање ће бити завршено тек 2015. године. Планира се и отварање новог кафића и просторија за одржавање разних манифестација. "У Шиаду се одувек жустро расправљало и размењивале су се многе идеје", каже Новаис. "Наша књижара би требало да томе поново да свој допринос, и то ускоро."

Нема богате средње класе

Обнова је представљала озбиљну инвестицију за предузеће Бертранд. Та групација, која се сада састоји од 53 књижаре, осам издавачких кућа и једног књижевног клуба, до 2010. је припадала немачком Бертелсману, све док ова компанија није одлучила да их прода највећем португалском издавачу "Порта Едитора". Трговина књигама у Португалији тешко је погођена кризом. Од 2004. године затворена је скоро једна петина свих књижара. Приходи од продаје књига су прошле године наставили да опадају, и то за 4,6 посто. Због тешких мера штедње, које је Португалија морала да примени од почетка државне кризе 2011. године, највише је настрадао средњи слој. "Једноставно, књиге Португалцима тренутно нису потребне", каже Жоао Алвим, председник Савеза португалских издавача и књижара (АПЕЛ). То је и главни проблем домаћег тржишта. "За разлику од многих других европских земаља, дигитално тржиште код нас још не игра велику улогу." Додуше, интернет-продаја помаже да португалске књиге доспеју у иностранство. Катарина де Новаис процењује да неких 12 одсто муштерија који купују преко Бертрандове дигиталне платформе не станује у Португалији. Већина португалских књига које издавачи продају у иностранству одлази у Африку, а од тога скоро половина у Анголу, земљу чија привреда расте и у коју се одселило десетине хиљада Португалаца, у потрази за послом.

Језичка баријера омета извоз

Истовремено, португалски издавачи готово и да не користе тржиште од преко од 230 милииона људи којима је португалски матерњи језик. Наиме, Португалија се са својим бившим колонијама још увек није договорила о јединственом књижевном језику, који би могао да се заједнички користи у Европи, Африци и Јужној Америци. Због тога се чак и романи португалских писаца прво "адаптирају" на бразилску верзију језика, и тек онда пуштају на тржиште те јужноамеричке земље од 200 милиона становника. Председник АПЕЛ-а, Жоао Алвим остаје скептичан: "Наше проблеме сигурно нећемо решити извозом." Ипак, има и неких добрих вести што се тиче економије саме Португалије. Ова земља је у последњих пет година успела да побољша своју извозну квоту с 28 на 41 одсто. Поред тога, порасла је и приватна потрошња - у трећем кварталу 2014. тај раст је износио 2,7 посто. Катарина де Новаис се због тога нада да ће Португалци поновно почети да купују књиге: "Мислим да смо прегурали оно најгоре", каже она.

Туристи који воле књиге

Ипак, стара књижара у Шиаду има и друге разлоге за наду. Наиме, Лисабон постаје све омиљенија туристичка дестинација. У првих десет месеци 2014. године, број ноћења у престоници је порастао за скоро 15 одсто у односу на исти период прошле године, а велики број посетилаца одлази баш до најстарије књижаре на свету. Испред једног од дрвених регала стоји модерно одевен старији господин: Сунил из Шри Ланке. Ово му је прва посета Лисабону. Књижару су његова кћерка и унука пронашле на интернету. Сунил разгледа дела португалских аутора - међу њима и дела добитника Нобелове награде Жозеа Сарамага и песника Фернанда Песое која су преведена на енглески. "Избор литературе на енглеском би могао бити мало богатији", каже он, "али ми ћемо сигурно нешто понети кући као сувенир."

Извор: Дојче Веле