Естетика

Масимо Вињели

Слободан Јовановић

Када сам као млад студент почињао да улазим у свет дизајна и визуелних комуникација, мало ми је имена из тог света било познато. У ствари, нисам знао ни једно. Проток информација у то, сада давно време, је био раван нули. Поготово у сфери дизајна, и то графичког. Продукт дизајн и архитектура су имале своје магазине као Domus, Ottagono, Abitare у којима је графички дизајн провејавао као нешто што је било успутна станица у целом ланцу дизајна. Малобројне књиге које су се тешко налазиле у још малобројнијим књижарама које су их продавале биле су ми нејасне тада. Време пре компјутера, време пре интернета… Ха ха… Данас је тешко и замислити да је такво време уопште постојало. Тада је било могуће да једна једина ствар, један догађај утиче и промени угао гледања на будући професионални развој.  Верујем да је то отвореном, непристрасном и радозналом уму могуће и данас али сукцесија јаких надражаја онемогућава јасан фокус и неопходно време како би се ствари слегле и схватиле.

Један од тих догађаја је била конференција о дизајну 1987. године у Фиренци где сам тада живео. На сцену, за сто, су сели неки од највећих дизајн умова свих времена. Ettore Sotsass,… Massimo, Max Vignelli. Сећам се да сам у неверици гледао у људе о којима су нам професори причали и и чије смо радове познавали са црно белих фотографија из новина, ретких текстова о њиховом раду и постера и идентитета којих тада нисмо били свесни да су креирани да их заволимо. Доживљај је био наивно веровање да су ти лепи знакови, визуали и склад израсли органскм путем из неке лепе фирме што је био мој романтични доживљај дизајна и уметности стварања корпоративних и неких других идентитета.

Искрено, нисам најбоље схватао све што су причали и приказивали али страст коју су сви показивали док су објашњавали свој рад је на мене пренела за мене до тада невероватну дозу енергије и некако пресудила о мојој будућности. Међутим, тада на сцену ступа Max Vignelli, један од оснивача Memphis Групе, графички дизајнер, креативни директор, творац неких од најпознатијих идентитета данашњице као сто је NYC Subway, Benetton, Bloomingdale's, Knoll, American Airlines и других нашироко познатих знакова и компанија и њихових визуелних обележја. Његово предавање је било управо оно што сам дизајн и комуникација представљају. Поједноставити комплексне теме и учинити их јасним најширем могућем аудиторијуму, Или бар ономе коме се обраћаш. Његова Абецеда дизајна је била управо то - свођење низа релативно апстрактних тема и појмова на слова абецеде и кроз неколико реченица доступне потпуном лаику. (Бар ми је тада тако изгледало). Покушавао сам да се сетим тема и појединости али мислим да то и није толико битно као чињеница да је тај један моменат у коме стојим пред нечим много већим од себе толико битно утицао на све што данас радим. Вероватно је то искуство најближе религијском просветљењу верника. Невероватно је што тада нисам био свестан да је управо то, моменат одлуке. У ствари, жао ми је што нисам био свестан значаја тог тренутка, али стално враћање на тај специфични дан новембра 1987. године, говори ми да треба испитивати себе, своје границе и мењати ствари око себе.

Масимо Вињели је умро 28. маја 2014. и ово је моје Хвала.

 

Извор: designed.rs